Родно сензитиван језик ни није језик, већ ГОВОРНА ПРАКСА с идеолошким предзнаком

Нико ништа

Нико баш ништа

Професори српског: каже се код куће

Проблем с културрасистима је што звуче као да им је мозак потопљен у формалдехид тамо око 1980, па сад жубори из тегле као мали несувисли надркани кранг

~Урбане вредности~ синтагма коју оскудни ум оскудне тастатуре подмеће лажно као своју прћију док се бескрајно диви туђој штали

Њој ти је и баба била асертивна

Ево, лишени славе своје, у понижењу великом стојимо, вођени силом куда нећемо

РИП 🖤

Цео нам је дан дуг, и досадан,
и пролази у ћутању невеселом.
Тек увече, слободан ко у трави цвет,
ја те чекам. На једној клупи. Разапет.

Не могу сад тешим ученика коме је бод фалио за републичко својом чувеном мудрошћу ~у животу нам увек фали тај један бод~

Жал за младост стари циганин седи на ушћу реке и палећи претходно смотани дуван уздише јер за трен осети мирис далеког мора које није видео никада али је осетио једног давног јутра на нечијој кожи из даљине радио преноси резултате смркава се

Речи на -оћа и -ост💗

Неко би помислио да глумци глуме кретене како би сутра глумили жртве а све то за потребе таблоидизације стварности

април
травањ
лⷧеⷷжⷤuͧтⷮрⷬаⷶвⷡаⷶ

Веома опасна је интериоризација осећаја неке опште угрожености и жртве, јер чини да се на фону тога граде све могуће и немогуће идентитетске политике чији циљ није никакво остваривање слобода, већ атомизација друштва

Сакура мога духа бура
(немој да је неко!) https://t.co/KriihRtwpz

Одрицање познато као прелазак једне зависности у другу

17.49 одељењска старешиница, старешитељка, старешинкиња, стареш и т
е
љ
и
ц
а

Старе лектире https://t.co/h7UJc9c2vd

Џаба што си глуп кад си испразан и досадан

Рођење трагедије из духа глумаца

Власотинце https://t.co/aBOkdsgs1M