Juče u restoranu, dama, sredjena, top sve, kad je završila, uzela parče hleba i omazala tanjir.
Gledam je, došlo mi da je zagrlim.
Dama brat.

Kad imaš svoj stan/kuću i platu, bukvalno ne moraš nikog i ništa da trpiš.

Već mesecima gledam mog tatu kako neguje moju bolesnu majku. Bez izgovora. Sa ljubavlju.
Brat i ja odemo, ali radimo, pa ne možemo da smo stalno tamo.
Moje duboko poštovanje i ljubav za one koji ostanu uz svoje partnere kada ih zadesi teška bolest.

Činiš ljudima, ugadjaš, paziš na njih 500 puta, jednom nisi u mogućnosti, svih 500 puta se odjednom zaborave i ti ispadneš sebično djubre.

Volela bih da sam umela budem ona ženica što samo trepće, lakira nokte, uzdiše, njanjava, uspijena, što je sve na tacni dobila.
A neee, ja sam od onih što je sa mužem zidala, krečila, radila, vukljala, teglila.

Mama(76) i tata(81)❤
I kako da ne budem sva od ljubavi, kad sam uz ovakvu ljubav rasla❤ https://t.co/PvmSglFbyS

E, evo mi. Tviter na bilo koju temu. Za ove mladje, koji ne znaju ko su ova dvojica, žao mi je, guglajte😌 https://t.co/orPsXduero

Ako vam se nabacuje oženjen lik, a ne znate kako da ga se rešite, koristite toaletne vode sa šljokicama.
On krene da muva, vi ga izgrlite, šljokice se raspu po njemu, žena vidi, pita odakle ti te šljokice, on nastrada.
Vas ostavi na miru.

29.5.2002.
"U ovakvim saobraćajkama suvozač obično ne preživi".

20.8.2003.
"Ona je izgubila mnogo krvi, beba je u inkubatoru, loše je".

16.9.2007.
"Ona mi je najteži pacijent na odeljenju, videćemo do ujutru".

Tri puta namignula smrti.
Preživela.
Uz pomoć doktora i inata.

Ove nedelje se sprema za odlazak na fakultet.
Uživam što širi svoja krila, odlazi da proba samostalan život.
Nisam je rodila da mi pravi društvo, već da od nje napravim čoveka.
I već mi tako prokleto nedostaje.

Pošto nemam više gde da se raspadnem, raspala sam se ispred kasirke u prodavnici jutros.
Dala mi bananicu.

Sretnem sad onog druga što je dobio unuka, inače težak srčani bolesnik, uvek bled, iznuren, kao pregažen.
Sija kao Sunce.
Kaže:"Sad sam držao bebu."
Deca su Sunce.
Život.
Sve.

Ne komentarišem ničiji izgled, osim ako želim da uputim kompliment.
Ali jutros, koleginica, skrndelj, neuredna, štrokava, grobina, kaže preslatkoj, prelepoj koleginici da su joj debeli listovi i da treba da smanji dupe.
E, onda sam morala da reagujem.

Dajte neku lepu vest.
Nešto lepo da se nekom desilo.
Nešto što će me vratiti u život.
Da kad ustanem, pročitam da ova planeta još ima šanse.
Da će ljubav pobediti.
Da ovo što nam se dešava, nije znak da je sudija svirao za kraj utakmice.

Živim u zgradi sa puno stanova.
Dinsta se luk, sprema zimnica, laju kučići, deca galame, čuje se muzika.
Baš ništa od toga mi ne smeta, to su sve zvuci i mirisi doma.
Jedino što ne tolerišem je nasilje.
Ostalo, neka su mi zdrave i vesele komšije.

Beba😍, znači drma me klimaks na max🥰 https://t.co/KM8sHrW2eF

Juče ceo dan pozivi sa nepoznatog broja.
Uredno se javim svaki put.
Ćuti i kikoće se.
Evo ga jutros opet, pitam:"Ko si bre ti?", lik uredno kaže Djura, reko koji Djura, a on meni:"Djura što ti ga gura."
Ja ne verujem.

Raspala sam se na grobu oca mog deteta.
Tamo bar nisam delovala kao histerična ludača.

Mom Bosancu uskoro rodjendan, pitam ga šta bi želeo da mu napravim za ručak taj dan kaže pasulj i palačinke.
To je to, ta divna, jednostavna duša Bosne.
To moraš da voliš.

Pomerila sinoć veš mašinu, pala mi pinceta.
A iza mašine, porodično blago.