Mislila sam ako si slobodan večeras da odemo u penziju.

Toliko sam umorna da mogu pravac u sanduk.

Ako si preživeo bez mene, nemoj da mi se obraćaš više.

Sekiram se što ne znam šta ću, ko da sam nekad pa znala.

Ne može čovek ni da bude bolestan kad je majka.

Variram od ne zanima me, do izuzetno me ne zanima.

Dobro je da smo odneli tvitove na Instagram, da može onaj narod tamo što se samo šminka, putuje i kupuje da vidi koliko se sirotinja bolje zabavlja.

Kad se najmanje nadaš a ono isto ništa, kao i kad si se najviše nadao.

Kćer iz pijanke pravac na posao a sin će do ponedeljka bolovati, da sam znala da će tako biti, dve bih ćerke rodila.

Pa kaže, nije teško kuvati za one koje voliš, pa kad nije, nek oni meni malo kuvaju i oni mene valjda vole.

Bukvalno popizdim kad vidim gde sve stignete, izgleda da radite pola radnog vremena a kod kuće nema šta da se sređuje i onda aj kao malo, bioskop, teretana, izlet, kafana pa usput i da se izbindžuje neka serija, plus čitanje knjiga.

Jel ja ne volim da znam gde sam šta ostavila?!

U životu mi je najvažnije da smislim kako da ne uradim sve ovo što moram.

Smuvao me je, tako što sam ga ja spopala i nije mogao da se odbrani.

Dok si pomislio da ti se ide u wc, neko je već ušao i to vam je ta priča o toplom domu.

-Halo, jel to lajf kouč?
-Da, izvolite..
-Da li biste mogli sutra umesto mene na posao?
-Gospođo već smo o tome razgovarali, znate da ne mogu.
-Brzo, ponavljajte za mnom:"Da, ja to mogu, da, ja to mogu, da, ja to mogu..."

Ne samo da su mi deca odrasla, nego će za koju godinu imati više godina nego ja.

Pa šta ako ne osećam ukus, jedem po sećanju.

Drugi pik prvog talasa, e to su bili dani...

Sutra okrećem novi list, ili će ukućani da se uključe u kućne poslove ili ću ja nastaviti da rmbačim kao i do sad, vala dosta je bilo.