Neko je lepo primetio da je došlo vreme za kokice. Prošlo je tek nešto više od nedelju dana od ubedljive pobede Studentske liste na izborima, a Srbija već izgleda mnogo drugačije nego pre tog 25. oktobra. I to je fenomenalna vest.
Postoji nešto gotovo tragikomično u postizbornoj atmosferi u Srbiji. Pune dve godine slušali smo da živimo u diktaturi i da je Aleksandar Vučić autokrata koji neće priznati izborni poraz. Da će pokrasti izbore, izvesti policiju na ulice i, ako bude potrebno, izazvati građanski ...
Srpska napredna stranka se ne može reformisati u pravom smislu te reči, ni sa Aleksandrom Vučićem na njenom čelu, niti bez njega. Pitanje je i da li može i opstati. Sudbina SNS-a će više zavisiti od poteza nove vlasti, nego od ponašanja samog SNS-a i Vučića.
Bivši predsednik Srbije ne zna kako da se nosi sa istinom koja ga je snašla. Ne može da podnese činjenicu da će u istoriji ostati zabeležen kao lider koga su građani počistili mirnim protestima i fascinantnom taktikom, koju će on nazivati „obojenom revolucijom“.
Kada sam u nedelju uveče, zauzet brojanjem listića na jednom biračkom mestu, začuo huku i buku sa ulice a potom i telefonom bio obavešten da je Vučić priznao poraz samo sat i po od zatvaranja birališta odmah sam posumnjao.